Održan pomen građanima Kovilja koji su sprečili raciju pre 75 godina

Pa naravno da ih streljali, kako drugacije bi im Licani i Bosanci pokrali imovinu posle rata?

@ Evgenije:
Sve sto ste naveli je istina! Moj deda je bio jedan od tih tamburasa :)

Dajte vi meni mog Neprijatelja,Možda se ja i Dogovorim Snjime!
Ko kanda tako i bilo! Ali kod Politićara loše prošo! A,ko nije...

Molnar Andora i Horvat Mihalja su partizani u jesen 1944. streljali.

Dunafalvi je bio čovek koji je strastveno voleo muziku. Kada je došao na alužbu u Kovilj tu se upoznao sa lokalnim tamburašima i često je noći provodio u kafani slušajući ih. Kažu da je bio jako veseo čovek i blage naravi pa se veoma brzo sprijateljio sa Koviljčanima. Kada se spremala racija, uplašeni Srbi su ga zamolili da utiče na vlasti da racija zaobiđe Kovilj. Celo veče se pilo, mezilo i sviralo u kafani ne bi li se komandant odreda koji je poslat u Kovilj odobrovoljio i predomislio. Kada su zbog toga mađarske vlasti vraćale Dunafalvija za Mađarsku, žitelji Kovilja su komponovali Dunafalvijev marš kojeg su izveli na tamburici. Posle rata je počela potraga za svima koji su okrvavili ruke tokom rata pa su Koviljčani u Budimpeštu poslali pismo u kojem su hvalili Dunafalvija da je bio dobar čovek i da nikog nije povredio. To ga je spasilo robije, ali kada je kao penzionisani žandarm tražio da mu se isplati penzija, iz Budimpešte je stigao odgovor neka mu penziju daju Srbi koje je spašavao za vreme rata. Obraćao se i našim organima, ali je dobio odbijenicu jer je bio okupatorski vojnik. Jadnik je do kraja života radio teške fizičke poslove dok jednog dana nije iscrpljen od umora pao sa kamiona i udario glavom o ivičnjak i na mestu ostao mrtav. Iza njega je ostala udovica koju su Koviljčani mnogo voleli za vreme rata. Dece nisu imali.